Predstavljamo
Slične stvari
Nekropolje
Predrag Palavestra, cenjeni književni kritičar i stručnjak jezika, u Nekropolju nam govori o preminulim piscima i stvaraocima koji su obeležili 20-ti vek srpske književnosti, kao i sam Palavestrin naučni rad. Od Dimitrija Mitrinovića, Slobodana Selenića, Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Borislava Pekića, Desanke Maksimović, i...
Meta (igrana knjiga)
Meta je igrana knjiga Vuka Draškovića, u kojoj ćete osim pisane knjige pronaći i čitanje celovite knjige od strane samog Vuka Draškovća (trajanje: 12 sati, u 16...
Zavičaji
Zavičaji su prva knjiga sećanja Nikole Bertolina. Gotovo na prvoj stranici zapisa Bertolino otvara temu koja će biti suštinska za celokupno njegovo autobiografsko delo...
Omiljeno
Dalje
Dorotej
Dorotej je prvo delo Dobrila Nenadića. Izabrano je za objavljivanje na konkursu "Narodne knjige", "BIGZa" i "Rada" i postalo je značajan književni događaj koji je na velika vrata uveo Nenadića u srpsku književnost. Dorotej je Nenadiću doneo i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1978. godine. Dorotej je do sada imao imao preko deset izdanja.
Dorotej je istorijski roman gde se Nenadić pre svega okreće čoveku i njegovoj sudbini, dočaravajući unutrašnji svet svojih junaka. Taj svet je složen, sazdan od protivurečnih duševnih činilaca, i stoga je takav junak blizak čoveku koji živi danas.
Dorotej, Dobrilo Nenadić, 278 strana.
Novi Jerusalim
Novi Jerusalim je zbirka pet priča koje predstavljaju raznorodne ljude, različite po tome kakav trag ostavljaju za sobom. Pekić elemente koji im određuju prirodu naziva Vatrom, Zemljom, Vodom, Vazduhom, Metalom.
U jednoj od pet priča koje čine Novi Jerusalim Pekić nam takođe kaže: "U mojim uspomenama još uvek se vode bivše ljubavi, teraju dovršene pustolovine, gaje stara prijateljstva i mržnje, biju drevne, najčešće izgubljene bitke. Iščezla lepota, preparirana u sakralnu mumiju, počiva u piramidi moje mladosti, okružena voljenim predmetima, iako joj je duh pogrebnim čunom davno otplovio na zapad. Ali kada god u piramidu siđem, sam se nađem u tamnoj kripti sećanja, njen se duh vraća i oživljava mrtve predmete oko mene."
Novi Jerusalim, Borislav Pekić, 206 strana.
Primjeri čojstva i junaštva
Marko Miljanov Popović Drekalović (1833 — 1901) je rođen u Medunu od oca Srbina i majke katoličke Albanke iz plemena Kuči. Bio je junak i vojskovođa. Naučio je da piše tek u starosti, i potom je napisao svoja sećanja i kazivanja, u okviru kojih Primjeri čojstva i junaštva zauzimaju uzvišeno mesto.
Pisano delo Marka Miljanova je ostavilo dubok trag. Ono je podređeno jednoj glavnoj temi — čast. Miljanov nam kaže da je junaštvo bez čojstva samo dokaz divlje snage i da jedino duhovna snaga i visoki moralni kvaliteti mogu istrajati spram zla i ostati nepobijeđeni i onda kada sve ljudske moći izgledaju nepovratno skršene.
Primjeri čojstva i junaštva, Marko Miljanov, 114 strana.
Atentat na Zorana Đinđića
„Atentat“ govori o političkim i društvenim dešavanjima koja su prethodila i usledila po ubistvu Zorana Đinđića, prvog ministra Srbije, 12. marta 2003. godine. Delo Miloša Vasića podrobno obrađuje razvoj događaja u Srbiji počev od 5-og oktobra 2000. godine, posebno preplitanje i uplitanje snažne kriminalne i ratne senke Srbije sa pokušajem političkih i demokratskih promena, i političke zavere koje teku uporedo.
Ovo je dobro istražena i promišljeno napisana knjiga – koja čak i dobro obaveštenom čitaocu donosi puno toga novoga i uobličava i povezuje zamršene konce zbivanja u Srbiji početkom dvadeset prvog veka. Kao što je dobro poznato iz dnevnih novina i jeftinih glasila, moguća su brojna čitanja Đinđićevog ubistva. Vasićevo delo pak ne ostavlja sumnje kod čitaoca da je Srbija kroz Đinđićevo ubistvo doživela tragičan i gorak poraz, i izgubila najvažnijeg predvodnika demokratskih promena, jednu od svojih uzdanica i ponajboljih od sinova. Vasić nas već na samom početku podseća, da je istoga meseca, oko dve hiljade godina ranije Rim je u sličnoj zaveri izgubio svog Julija Cezara.
Atentat na Zorana Đinđića, Miloš Vasić, 424 strane.
Osporavana zemlja
U knjizi "Osporavana zemlja" Aleksa Đilas se bavi razvojem, trjanjem i raspadom Jugoslavije, od prvih zamisli o zajednici južnih slovena u osamnaestom veku, do njenog nastanka, prvih kriza, do konačnih sukoba tokom devedesetih godina dvadesetog veka.
Đilas posebno proučava ulogu komunističke partije, rešenje nacionalnog pitanja na kraju drugog svetskog rata, razvoj ideologije genocidnog ustaškog pokreta i sukob srpskih i hrvatskih partija do početka drugog svetskog rata.
Ospravana zemlja, Aleksa Đilas, 436 strana.
Despot i žrtva
Osnova priče romana "Despot i žrtva" je vladavina despota Đurđa Brankovića, a središnji događaj zidanje smederevske tvrđave, izraza ekonomske moći vladara koja je i izazov njegovim neprijateljima.
Nenadić živo dočarava sliku dalekog vremena i život Srba, Dubrovčana, Turaka i Vizantijaca. Dva najvažnija romana junaka su Petrašin i Bogdan, dvojica odbeglih turskih robova. Petrašina ne zanimaju zemaljska dobra dok je Bogdan promućuran i okrenut onome što poboljšava ljudski život na zemlji. Njihov odnos suštinski određuje ovu knjigu.
Roman Despot i žrtva je objavljen 1998., i bio je najčitaniji roman te godine.
Despot i žrtva, Dobrilo Nenadić, 260 strana.
Mamac
Pisac, junak romana, preslušava magnetofonsku traku sa koje mu govori njegova majka. Taj govor sa trake je jedina ostavština nekadašnje Srbije iz koje je otišao I jezika koji više ne govori. Majka mu govori o usudu jevrejstva, logorima, seobama i nesrećnom ponavljanju istorije. Uporedo pisac vodi razgovor sa Donaldom, predstavnikom života u novoj zemlji, bliskim prijateljem. U svom unutrašnjem razgovoru pisac pokušava da spoji ova suprotna dva sveta koja ge jednako mame. Jedan majčin, istorijski, pun tragedija i oporog životnog iskustva i drugi Donaldov, koji je jasno postavljen u jednom sređenom i srećnom društvu.
Mamac je značajno delo srpske književnosti. U njemu David Albahari delimično pripoveda i svoju priču – i on sam se tih godina odselio u Kanadu. Istovremeno on govori i o širokoj istini i postupku odlaska sa kojim se sučeljavaju iseljenici uopšte. Albahari je 1996. godine za roman Mamac dobio NIN-ovu nagradu, kao i nagradu za najčitanije novo delo.
Mamac, David Albahari. 118 strana.
Glečer
Glečer je savremeni roman Aleksandra Novakovića. Osnova romana je izuzetno zanimljiva priča o usamljenom dramaturgu sa posustalom verom u umetnost koji se bavi reklamama, i njegovim „svakodnevnim i običnim" problemima; nema ljubavi, nema novih zamisli za reklame, nema stan, novac, hranu... zaljubljuje se u pogrešne devojke, nervira se oko sitnica... sve vreme tražeći da da smisao svom životu.
Prirodna duhovitost Aleksandra Novakovića, izuzetno zanimljive razmene i uzbudljivo dešavanje čine Glečer odličnom pričom o savremenom naraštaju mladih ljudi i njihovom (ne)snalaženju u svetu novca, društvenih promena i uskovitlanih osećanja.
Glečer, Aleksandar Novaković, 112 strana.
Beleške pasioniranog ubice
„Beleške pasioniranog ubice“ su zbirka pesama Aleksandra Novakovića nastale u periodu 1991-2001 godine. Pesme su podeljene na sledeće krugove: Ljubavne, Pasje blago, Slatki pokolj, Pevanja o izgubljenom.
Počevši od ličnih osećanja u „Ljubavnim“, njegove pesme obiluju snagom i igrom mladog čoveka. Prepreke životu su trivija kojoj se pesnik, sasvim bez straha, čudi ili podsmeva. Pesnik je neukroćen glasnogovornik sopstvenih osećanja. Prelaskom na šire društvene ili istorijske teme, metaforičkim odrastanjem, osećanja koje pesnik saopštavaju se menjaju. Pesnik prestaje da bude posmatrač sveta sa strane, sada sasvim zagnjuren u dnevna životna opterećenja, naglašeno poročan, opterećen svojim potrebama za koje nema razumevanja, ali protiv kojih nema odbrane. U „Pevanju o izgubljenom”, pesnik možda zaključuje: „Negde sam promašio, negde sam pao ali nisam siguran gde, ostao nedovršen, neostvaren, propadam kao proklijali krompir u podrumu, zaobišla me mladost.”
Beleške pasioniranog ubice, Aleksandar Novaković, 94 strane.
Ćeraćemo se još (igrana knjiga)
Pesma Matije Bećkovića "Ćeraćemo se još" je prvi put objavljena 1996. godine. U svom Rječniku iz 1818. Vuk hercegovačku reč "ćeranje" objašnjava kao narodno nadgornjavanje. I sama Bećkovićeva pesma je "narodna" napisana kao glasno narodno razmišljanje pretočeno u epsku pesmu, proizvod narodne besedničke i usmene pesničke tradicije. Poema je gorka i opora, nastala u vremenu ćeranja, nadgovrnavanja i ratova 90-tih godina. Istovremeno, pesma je i ironična, sadrži humoristične prikaze "ćeranja" i dobro je poznata i širokom čitalaštvu koje se retko bavi pesništvom.
iBiblioteka je objavila "Ćeraćemo se još" kao igranu knjigu - koja sadrži zvučni zapis pročitane celokupne pesme. Pesmu je za iBiblioteku pročitao sam Matija Bećković.
Ćeraćemo se još, Matija Bećković, 82 strane. Pročitao Matija Bećković.
Stvaraoci
Stvaraoci
Mirjana Vukmirović
Osnovnu školu i nižu gimnaziju Mirjana Vukmirović završila je u rodnom mestu, sremskom selu Martinci, višu gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, a Filološki fakultet, u prvoj generaciji Opšte (svetske) književnosti sa teorijom, u Beogradu. Na postdiplomskim studijama, u Beogradu i na Sorboni, proučavala je problem slobode u književnom delu Žan-Pola Sartra.
Mirjana Vukmirović piše eseje i kritike. Dve knjige: O carskim potajnim ušima i Izbor po srodnosti čekaju kod izdavača. Prevela je sa francuskog jezika šezdesetak knjiga različitih žanrova: stihove Apolinera, Sandrara, Sen-Pol-Rua, Valerija Larboa, Edmona Žabesa, Alena Boskea, Filipa Žakotea i drugih, dela P.-Luja Kurijea, Pijažea, Lefevra, Pjera Korneja, Balzaka, Sartra, Simone de Bovoar, Margerite Jursenar, Simone Vej, Sandrarovu prozu, R. Gijoa, Ž. Kesela. L. Pergoa, P. Daninosa, Marsela Panjola, Sent-Egziperija, Rolana Godea i drugih, a sa ruskog nekoliko stotina stihova Marine Cvetajeve. Za prevod celokupne poezije Bleza Sandrara – Iz celog sveta u srce sveta, SKZ, dobila je nagradu „Miloš Đurić“, za najbolji prevod objavljen u Srbiji 1990. godine, „Sergej Slastikov“ – za Sandrarove Male crnačke priče za decu belaca, najbolji prevod knjige za decu 1992, 1995. BIGZ-ovu nagradu za prevode Sandrarovih Istinitih priča i Ukorenjivanja Simone Vej i 2003. nagradu za životno delo koju dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije za celokupan prevodilački rad.
Zastupljena je u nekoliko antologija. Pesme su joj prevedene na više jezika. I sama je načinila izbor naših pesnikinja, čije su pesme, zajedno sa bugarskim i makedonskim, objavljene 2003. na bugarskom jeziku pod naslovom Pridavam forma na kopneža, kao i izbore iz poezije belgijske pesnikinje Lilijane Vuters (Ugarak, Pasoš za svet) i francuskog barda Iva Bonfoa (Od vetra i od dima, Nedovršivo). Pripremila je antologiju francuske poezije XX veka – U znaku Tanatosa i Erosa.
Soneti za gubitnika (igrana knjiga)
Zbirka pesama pesnikinje i prevodioca Mirjane Vukmirović. Mirjana Vukmirović je pročitala sve pesme ove zbirke, te ih u našoj elektronskoj knjizi možete i čitati i slušati.
"Soneti za gubitnika" su pesme zrelog doba, ličnih osećanja, govora o životu prožetog iskustvom i životnom mudrošću. Čitanje Mirjane Vukmirović je izuzetno i ono pesmama daje posebnu lepotu i snagu.
Krugovi pesama uključeni u ovu zbirku su: Ispod tuđe kože, Slikovnica za odrasle, Petnaest soneta za gubitnika, i Sve dok se more ne oglasi rikom.
Soneti za gubitnika, Mirjana Vukmirović, 110 strana.
Poslednji razgovor Marine Cvetajeve sa sinom
"Poslednji razgovor Marine Cvetajeve sa sinom" je pesma Mirjane Vukmirović iz izuzetne zbirke "Soneti za gubitnika". "Soneti" su igrana elektronska knjiga koja zadrži zvučne zapise pročitanih svih pesama, koje je pročitala sama spisateljica.
"Poslednji razgovor Marine Cvetajeve sa sinom", Mirjana Vukmirović. Pročitala Mirjana Vukmirović, trajanje: 8 minuta.
Pismo sinu
Pesma Mirjane Vukmirović iz zbirke "Soneti za gubitnika". Pročitala Mirjana Vukmirović. "Soneti" su igrana elektronska knjiga koja zadrži zvučne zapise pročitanih svih pesama, koje je pročitala sama spisateljica.
"Pismo sinu", Mirjana Vukmirović. Pročitala Mirjana Vukmirović, trajanje: 15 minuta.
Konj aplaudira (igrana knjiga)
Zbirka "Konj aplaudira" je posvećena dečaku koji je pisac mogao biti da je ostao u rodnoj zemlji, koju je kao beba napustio. Ove pesme u sebi nose priče, igre i poruke odraslog, pedesetogodišnjeg čoveka detetu koje odrasta. Dubokoj lepoti ovih pesama doprinela je svojim izuzetnim čitanjem Mirjana Vukmirović, koja je pesme i prevela.
Konj aplaudira, Alen Boske, 40 strana. Prevela i pročitala Mirjana Vukmirović.
Najnovije
Primjeri čojstva i junaštva
Marko Miljanov Popović Drekalović (1833 — 1901) je rođen u Medunu od oca Srbina i majke katoličke Albanke iz plemena Kuči. Bio je junak i vojskovođa. Naučio je da piše tek u starosti, i potom je napisao svoja sećanja i kazivanja, u okviru kojih Primjeri čojstva i junaštva zauzimaju uzvišeno mesto.
Pisano delo Marka Miljanova je ostavilo dubok trag. Ono je podređeno jednoj glavnoj temi — čast. Miljanov nam kaže da je junaštvo bez čojstva samo dokaz divlje snage i da jedino duhovna snaga i visoki moralni kvaliteti mogu istrajati spram zla i ostati nepobijeđeni i onda kada sve ljudske moći izgledaju nepovratno skršene.
Primjeri čojstva i junaštva, Marko Miljanov, 114 strana.
Njegoš: pjesnik, vladar, vladika (prva knjiga)
Prva knjiga: Milovan Đilas je ovaj znatan Njegošev životopis napisao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, u periodu 1957-1959, pošto je pao sa svih položaja u komunističkoj Jugoslaviji. Knjiga je po prvi put objavljena u inostranstvu, 1966. godine, i tek krajem osamdesetih u Jugoslaviji.
Ovaj, prvi deo Đilasove obimne knjige o Njegošu obuhvata poglavlja: Postojbina, Đak samouk, Mladić vladika, Pustinjak cetinjski, Gospodar Crne Gore i Brda.
Predrag Palavestra za Đilasovo delo o Njegošu kaže: "Pišući o Njegošu, sam se Đilas pročišćavao, tragao za praizvorima sopstvenog duhovnog, psihološkog, moralnog i istorijskog, možda i političkog identiteta, proveravajući se i iskušavajući pred svojom dušom radi konačnog iskupljenja i preobražaja. U pitanju je preispitivanje duše, nikako savesti. Jer svoju dušu je tražio i našao Đilas kod Njegoša, kao duhovnog oslonca koji će mu, u tamnici, otvoriti put samospoznavanja i iskupljenja. Gotovo da je knjiga o Njegošu značajnija kao moralna Đilasova autobiografija nego kao puka književno istorijska monografija."
Njegoš: pjesnik, vladar, vladika (prva knjiga), Milovan Đilas, 330 strana.
Glečer
Glečer je savremeni roman Aleksandra Novakovića. Osnova romana je izuzetno zanimljiva priča o usamljenom dramaturgu sa posustalom verom u umetnost koji se bavi reklamama, i njegovim „svakodnevnim i običnim" problemima; nema ljubavi, nema novih zamisli za reklame, nema stan, novac, hranu... zaljubljuje se u pogrešne devojke, nervira se oko sitnica... sve vreme tražeći da da smisao svom životu.
Prirodna duhovitost Aleksandra Novakovića, izuzetno zanimljive razmene i uzbudljivo dešavanje čine Glečer odličnom pričom o savremenom naraštaju mladih ljudi i njihovom (ne)snalaženju u svetu novca, društvenih promena i uskovitlanih osećanja.
Glečer, Aleksandar Novaković, 112 strana.
Odeljenja
Pogledaj sve- Poezija
- iKnjige
- Psihologija
- Istorija
- Zvuci
- Priručnici
- Pozorište
- Geografija
- Muzika
- Putopisi
- Životopisi
- Kuvari
- Drama
- Rečnici
- Romani
- Filmovi
- Radio drama
- Kratke priče
Šta je iBiblioteka?
iBiblioteka sadrži nosače jezika u elektronskim oblicima: od pisanih e-knjiga do zvučnih knjiga i zapisa, pozorišnih i filmskih radova. Učlanjenje je besplatno (ovde). Dela su dostupna za kupovinu, a po kupovini korisniku ostaju trajno dostupna u svim postojećim e.oblicima: za desktop, i za Kindle*, Ipad* i druge *e.čitače (*U skladu sa podrškom za ćirilicu/latinicu).
